Priča o malom Dobojliji: Rođen u poplavi, a obožava vodu!

beba

DOBOJ – Sedmomesečni Aleksej Gojković rođen je polovinom maja u potopljenoj dobojskoj bolnici u potpunosti okruženoj vodom. Mali dobojski heroj svojim dolaskom na svet u trenucima kada je čitav grad pod Trebavom nestajao u vodenoj bujici postao je simbol pobede nad razornim ciklonom po imenu Tamara. Umesto vodene bujice koja je bila svuda oko njega kada se rađao, danas je okružen neizmjernom ljubavlju majke Slađane i oca Staše.

Aleksej je zdrava i vesela beba i bez obzira na to što se po tome ne razlikuje od svojih vršnjaka, svojevrstan paradoks u vezi sa ovim malim herojem jeste to što od svih igračaka kojima je obasut, najviše voli – vodu. Naši reporteri koji su prvi u svet poslali fotografiju ovog malog heroja, simbola pobede nad najvećom prirodnom katastrofom u poslednjih sto godina, pred Novu godinu ponovo su posetili Alekseja.

Dar od Boga
Njegova majka Slađana dočekala nas je sa širokim osmehom i Aleksejem nježno privijenim u naručje. Muž Staša, inače urolog u dobojskoj bolnici u kojoj je Aleksej ugledao svet bio je na svom radnom mestu, a dok nas je Slađana posluživala sokom i kolačima, Aleksej je iz hodaljke gledao krupnim plavim očima. Slađana se na početku razgovora priseća strahote i uslova u kojima je sinu podarila život ne odvajajući pogled od mališana oko koga se, kako priznaje, vrti čitav njen svet.

– Posle porođaja koji je izveden carskim rezom i pod agregatima, nakon što se voda povukla, otpuštena sam iz bolnice, ali pošto je stan bio poplavljen, ja sam sa Aleksejem morala u “izbeglištvo” kod svoje sestre Mirjane i njenog muža Dragana Kuzmića u dobojsko selo Grabovica. Kod njih smo bili petnaestak dana, a u tom periodu ste nas i vi posetili, nakon čega smo otišli u svoju vikendicu u Pranjkovce – kazuje Slađana.

Uz Alekseja i do diplome!
Aleksejeva majka Slađana kaže da će na porodiljskom biti do juna ove godine, priznajući da je odsustvovanje sa posla iskoristila da završi započeto školovanje.
– Uprkos silnim obavezama oko Alekseja, uspela sam da diplomiran na Višoj medicinskoj školi u Banjaluci, ali to ne bih uspjela bez muža Staše koji je brinuo o Alekseju dok sam ja polagala ispite i spremala diplomski – priznaje Slađana.
U vikendici u kojoj, kako kaže, svake godine provedu prelepe trenutke, najlepše su ipak proveli od kraja maja do kraja avgusta prošle godine. Posle porodične tragedije u kojoj je pre četiri godine nastradao njihov prvorođeni sin Sergej, a od koje su se teško, ali nikada do kraja oporavili, Slađana i Staša u Alekseju vide najveću utehu i dar od Boga.

Slađana kazuje da je “babinjarske dane” provela u vikendici kroz koju su prodefilovali brojni prijatelji koji su s njima delili sreću zbog rođenja dobojskog heroja i bebe koja je pobedila zloćudni ciklon Tamara.

– Tamo smo bili do kraja avgusta, dok nije sanirana kuća u kojoj živimo. Doduše, naš stan na drugom spratu nije bio poplavljen, ali dok nije saniran prvi sprat i kuća dovedena u red, boravili smo u vikendici. Aleksej je stasavao, praktično u prirodi i izrastao u bebu kakvu bi svaka majka poželela. Nije plačljivko, dobro jede, ne budi nas mnogo preko noći… Ma, beba i po – ponosno kaže majka.

Ona dodaje da Aleksej voli da sluša muziku i da gleda crtane filmove, ističući da mu je najdraži “Bili Bam-Bam” u koji je zurio ne trepćući, dok smo razgovarali sa njegovom majkom. Slađana sa širokim osmehom kaže da mu “nije još našla curu”, ali dodaje da “izgleda da će biti pravi frajer kad poraste”.

– Da ga samo vidite kako se pravi važan kada ga izvedem napolje i vozim u kolicima! Ma pravi frajer! Pravi se važan i kada se druži sa drugim bebama tako što napući usne i digne glavu kao da hoće da kaže “ja sam ovde glavni” – grohotom se smejući kaže majka Slađana.

Voli da spava
Ona dodaje da sve bebe vole kada su gole i da se kupaju, pa se Aleksej po tome ne razlikuje od njih, ali ističe da joj se ipak čini da on voli vodu više od ostalih.

Biće sreće i veselja
Slađana kaže da u danima koji su pred nama, ona i njen muž, pored novogodišnjih i božićnih praznika imaju još jedan svečani dan u svom domu.
– Nama je krsna slava Sveti Ignjatije koji pada 2. januara, tako da će biti puna kuća, čemu će se radovati i Aleksej. Sedam dana kasnije idemo na Stefandan kod moga oca, kada je i moj rođendan, tako da će u narednim danima biti sreće i veselja – kaže Slađana, privijajući na grudi svoju najveću sreću.
– Nema veće radosti nego pred kupanje! Tada počne trkeljanje i onaj grleni dečji smeh, a kada ga stavim u banjicu, od pljeskanja rukicama po vodi, pola stana bude kao Doboj za vreme poplava. Puj, puj, daleko bilo! Kada naraste, pa kada vidi fotografije i čuje u kakvim uslovima je došao na svet, nisam baš sigurna hoće li toliko voleti vodu – ne prestajući da se sme pripoveda Slađana.

Pored vode koju obožava, nastavlja ona, Aleksej voli da spava, po čemu se, priznaje ona, bacio na roditelje.

– Pre dva dana smo ga vodili na paketiće. Kod jednog Djeda Mraza je bio super, a kod drugog je zaspao, sunce mamino – kaže Slađana, gledajući u Alekseja pogledom koji samo majka može da uputi svome detetu.

(IZVOR: PressRS)